Vreme čitanja: ~7 minuta
Stelvio Pass, Livigno, švajcarski prevoji (Albula, Oberalp, Furka, Grimsel, Susten).
3. Dan
Treći dan je dan kada smo napravili kardinalnu grešku i ostali na hotelskom doručku, umesto da smo uživali u ranoj jutarnjoj vožnji i praznim putevima pre gužve. Em je doručak bio bezveze, em nas je, preko jednog od najlepših prelaza zvanog Passo Pordoi, uhvatila neverovatna gužva. Na samom penjanju smo hteli da napravimo par dobrih snimaka, u čemu nas je omela sredovečna gospodja, uvalivši Veri da joj pridrži bajs dok ona vraća lanac na zupčanik. Pokušala je da joj objasni da nije momenat za to, ali je bakuta bila neumoljiva. Levom hvata kadrove, desnom drži bajs. I tako nas proguta saobraćajna gužva. Raspoloženje zbog propuštene prilike popravlja bajkoviti pejzaž na samom vrhu planine. Okruženi smo savršenim prirodnim bogatstvom.
Curimo dalje put simpatičnog gradića Canazei u kojem zastajemo da napravimo par fotki. Na putu ka Bolzanu, negde oko mesta Nova Levante nailazimo na prelepo jezero Lago di Carezza. Put ka Stelviu vodi preko vrelog Bolzana, u kom smo obavili pit stop za dopunu goriva i nabavku sitnica. Grad se doslovce topi od vreline, te žurimo da ga napustimo. U lokalnom marketu Vera nastavlja borbu sa italijanskim gospođama, ali ovaj put na kasi. Na vrelini se tela šire, ali se Verino strpljenje skuplja. Brzina kojom gospođa na kasi otkucava artikle se meri kalendarom, umesto časovnikom. Italijanske bakice 2 – Vera 0.
Od Bolzana do Stelvio Passa ima nekih 2 sata vožnje i 100 km. Zbog teške vrućine i gužve na putu delovalo mi je kao večnost, a u par navrata mi se toliko prispavalo da se ni ne sećam pejzaža kroz koje smo prošli. Na nekih pola puta, kilometar sat otkucava prvu hiljadarku. Čestitke, poljupci, sve po redu. Prešli smo 10% puta. Uživanje počinje od kružnog toka kod hotela Post u mestu Spondigna, gde se levo odvajamo ka početku penjanja na Stelvio. Prvi deo puta je pravo uživanje za vožnju, međutim drugi deo je dosta uzan, a krivine kratke i spore. Nailazimo na sve više biciklista i motorista. Tempo vožnje nam opada, što nam daje mogućnost da uživamo u pogledu na okolne predele koji ostavljaju bez daha. Što se više penjemo, postaje sve hladnije, navlače se oblaci, a navlače se i biciklisti. Vožnja više nije uživanje, već postaje izbegavanje eko dvotočkaša. Na samom vrhu Stelvia se nalazi par puteljaka za šetnju koje smo planirali da obiđemo. Jak vetar navlači oblake brzinom svetlosti, tako da u celom sivilu, jedina svetla tačka je Vera u ljubičastim helankama. Par fotki i brzinski se sklanjamo u kafić jer vetar nosi pljusak pod uglom od 30 stepeni. Posle vrućine, malo zahladjenja dobro dođe. Gledamo kroz prozor, sivilo i prazan put, a na stolu vrela kafa. Prognoza kaže da ostaje oblačno i kišovito do sutra. Kad već nemamo sreće da uživamo u ambijentu planine, daj da uživamo u putu bez gužve. Eksiramo kafu, istrčavamo iz lokala i u celih 10 metara kisnemo do gole gože. Na putu ka Bormiu, nigde nikog, tako da u romantičnom ambijentu soliramo nizbrdo po pljusku. U odnosu na stranu kojom smo se popeli, koja ni najmanje nije vozačka, ova strana Stelvio passa deluje dosta bolje za dinamičnu vožnju jer je put širi i moderniji.
Grad Bormio je poznat još od rimskog doba po svojim termalnim izvorima. Domaćin je brojnih FIS Svetskih kupova u alpskom skijanju. Stari grad ima šarmantne ulice, freske na fasadama, srednjovekovne kule i crkve. Posebno je zanimljiva Torre Alberti, jedna od istorijskih kula u centru grada. Mirni Bormio nas je dočekao u suncu, tako da su se, pre obilaska grada, stvorili uslovi za ručak u prirodi. Na zadnjem spojleru serviramo švedski sto: kroasani, pa pršuta, pa sirni namazi, pa kačkavalji razni, pa pomidori, pa salata, pa jogurt, ma takvih đakonija nema ni u reklami. Što se hrane tiče, na svakih par dana smo svraćali u neki veći market i kupovali zalihe za narednih par dana, odnosno sve što može da preživi u kolima do 3 dana bez frižidera. Inače oboje jedemo izuzetno malo, pa nam hrana ne predstavlja neku stavku u putu, ali nam je važno da imamo klopu kada u hotelu nemamo doručak ili prosto ogladnimo usput. Naše sveto trojstvo – gorivo, kafa i kroasan.
Dan završavamo u susednom Livignu, u sjajnom smeštaju koji smo rezervisali pri samom ulasku u grad. Apartman u samom centru grada, odmah ispod bajkovito zelenih brda. Livigno je poprilično mali grad, sa pešačkom zonom od svega kilometar, ali jako lepo, mirno i čisto mesto, idealno za odmor. Zbog svoje visine (preko 1.800 m) i izolovane doline često nazivaju „Mali Tibet“. Zimi je prekriven snegom i deluje kao bajka, dok leti nudi beskrajne livade, planinske staze i kristalno čist vazduh. Obzirom da smo ceo dan u kolima, koristimo priliku da ga prošpartamo nekoliko puta i pre kiše navalimo na aperol špric u obližnjem baru. Vrhunska nagrada za još jedan fenomenalan dan. Obzirom da se Livigno nalazi van EU carinske zone, iskoristili smo priliku i kupili neke sitnice ispod cene.
Tempo spuštamo uz plan za sutra: La Motta – ST Moritz – Albula – Oberlap Pass – Furka – Grimzel Pass Obergroms – Innertkirschen – Susten Pass – Andermatt.
4. Dan
Uz vrelu jutarnju kafu i prijatnih 6 stepeni, proveravamo današnji itinerer. Prati nas lepo vreme, tako da nam je sa 30ak stepeni, ovih jutarnjih 6 popriličan šok. Iako je radni dan, na ulicama nema nikoga. Lagano se izvlačimo iz Livigna i uživamo u predelima koji nas okružuju. Do ST Moritza imamo dve opcije – severni i južni prelaz. Severnim putem smo se vozili jednom prilikom kada smo posetili fenomenalan događaj „THE ICE St. Moritz – International Concours of Elegance“ koji se održava početkom godine na zaleđenom jezeru.
Današnji itinerer otvaramo vožnjom preko La Motte, južnog prelaza iz Italije u Švicu. Napravili smo odličan izbor jer uz dobar tempo može i da se uživa u pejzažu. Plan je da ne gubimo vreme u ST Moritzu jer smo ga već obišli, tako da pravimo krug kroz grad i nastavljamo dalje. Posle 10ak km odvajamo se levo sa glavne magistrale, na put koji vodi ka Albula pass-u. Na samom početku nailazimo na pekaru sa svežim kroasanima. Iako imamo klopu u kolima, kroasan se nikada ne preskače. Obzirom da su bili osrednjeg ukusa i skupi, lagano smo mogli da ih preskočimo.
Vožnja preko Albule je čisto uživanje iako put nije širok. Trasa vijuga kroz dramatične pejzaže, uz brojne serpentine, strme litice i panoramske poglede na glečere, šume i alpske livade. Prevoj je otvoren samo leti, jer su tokom zime veliki snežni nanosi. Pored puta se pruža i čuvena železnica Albula, deo UNESCO-ve svetske baštine, poznata po spektakularnim mostovima, tunelima i spiralnim krivinama. Vozovi na toj ruti često su crveni panoramski vagoni Bernina Express-a – prizor koji dodatno doprinosi bajkovitoj atmosferi. Usput nailazimo na mrmota koji trčkara ispred nas, uskače u rupu i odatle nas gleda u šoku, u fazonu „ladno 996 Turbo na BG table!“. Imamo i snimak da to i potvrdimo!
Pravimo pauzu i parkiramo se ispod vijadukta Albulavijadukt 3, tik uz Albula reku. Uživamo u prirodi u nadi da ćemo uspeti da uhvatimo voz u prolazu. Pruga zavija kroz brda i tunele, tako da se kompozicija u par navrata može videti kako prelazi sa jednog na drugo brdo. Crveni voz u sred prelepe prirode. Vožnju nastavljamo kroz mirne švajcarske predele, sa idejom da kroz šiber napravimo dobar snimak okoline. Neki smo uživali u toplini kabine, a neki su promrzli vireći do pola kroz šiber. Youtube ne sme da trpi, snimci se moraju napraviti.
Sledeća stanica – Oberlap pass (2.044 m). Pentranje do gore je prošlo u dobroj vožnji, a na samom vrhu nas dočekuje neobičan prizor – najviši svetionik u Evropi. U pitanju je replika svetionika iz Roterdama, postavljena kao simbol povezanosti izvora i ušća reke Rajne – od alpskog jezera Tomasee do Severnog mora. Parking i restoran ispred jezera Oberlap su idealno mesto za pauzu, na koje svraćaju mnogi auto-moto entuzijasti. Uz jak vetar i minimalno iskustvo, pravimo par snimaka sa dronom. Dakle borba čoveka i gedžeta. U tom momentu žalim što nismo spakovali i Uroša, da me poštedi bavljenja snimanjem.
Uz samu prugu i prelepe predele, put nas dalje vodi do obližnjeg slikovitog gradića Andermatt, popularnog skijališta i raskrsnice nekoliko alpskih prevoja prema kojima nastavljamo.
Vožnja kroz dolinu i stižemo do prvog prevoja u nizu – Furka Pass. Jedan od najpopularnijih prevoja, koji je stekao svetsku slavu zahvaljujući filmu o Jamesu Bondu – čuvena scena sa Aston Martinom DB5 iz filma Goldfinger (1964.) snimljena je upravo ovde. Sam put nije u najboljem stanju, asfalt je poprilično loš, tako da nam nije legao u vozačkom smislu.
Na samom vrhu stajemo na parking sa leve strane puta, popularno stajalište sa kojeg puca pogled na okolne Alpe i vijugave puteve. Dok smo pravili snimke dronom, upoznali smo se sa momkom iz Engleske koji, zajedno sa svojim prijateljima, parom iz USA, obilaze švajcarske pasove u njegovoj Carreri 996 sa volanom na pogrešnoj strani. Sledeći biser ovog prevoja je krivina kod instagramski popularnog hotela Belvedere, kod kojeg je u toku dana večito ogromna gužva.
Pokušali smo da napravimo par snimaka, ali obzirom da, zbog non stop uletanja u kadar, Vera počinje polako da tonira boju svog lica sa gore pomenutim helankama, nastavljamo ka sledećem prevoju, još jednom pravom vozačkom biseru.
Grimsel Pass oduševljava širokim i preglednim krivinama, nadrealnim pejzažima u kojima se leti prepliću snegom prekriveni vrhovi, zelene livade i modroplava jezera, dok impozantne hidroelektrane i veštačka jezera poput Grimselsee i Räterichsbodensee, deo švajcarskog energetskog sistema, dodatno naglašavaju jedinstvenost ove rute. Do gore smo ispratili žestok tempo par motora, koji su se u čudu okretali da vide ko im se zalepio za zadnju tablicu. Turbo je poprilično bučan u visokim obrtajima, toliko da mi je u par navrata bilo neprijatno.
Zasluženu pauzu pravimo na samom vrhu, na jezeru Totensee. Uz kafu i sunce, šmekamo motore i automobile. Iako je sredina nedelje, primećujemo popriličan broj kako sportskih automobila, tako i oldtimera. Nedostaje nam naša ekipa da uživamo u vožnji i ovakvim trenucima.
Druga strana prevoja je naša omiljena vozačka ruta, koja vodi od Innertkirchena do navedenog jezera. Jedan od najboljih vozačkih puteva kroz Alpe. Ovaj put vozimo nizbrdo da bismo kod navedenog gradića skrenuli desno i po prvi put provozali Sussten pass.
Na ovom prevoju nema gužve, tako da do vrha pratimo motoriste, koji sa lakoćom drže jak tempo. Na samom vrhu pravimo kratku pauzu sa ciljem da napravimo par snimaka dronom. Vetar toliko jako duva, da je pravo čudo kako sam uspeo da vratim dron na početnu tačku poletanja.
Pakujemo se i krećemo ka Andermattu gde planiramo da prenoćimo. Obzirom da smo poranili, a dani su dugi, odlučujemo da nastavimo sa vožnjom kroz prevoje u smeru ka Ženevi. Ruta nam nudi dve opcije: vožnja preko Furka pass-a ili da stavimo auto na voz i tako prođemo prevoj do mesta Obergoms.
Obzirom da je kasno posle podne, na putu nema gužve, tako da odlučujemo da ponovimo pentranje uz Furka pass i napravimo par fotki. Ovakva mesta definitivno treba posećivati izjutra ili predveče.
Na drugoj strani, u samom podnožju, ovaj put ne skrećemo desno za Grimsel pass već nastavljamo pravo kroz dolinu i laganim tempom pred kraj dana klizimo kroz seoca Obergoms, Goms, Fiesch. Fenomenalna ruta od 30ak kilometara.
U jednom od sela nailazimo na kraljicu relija – Lanciu Deltu HF Integrale u Martini livreji, uredno parkiranu u drvenoj garaži. Naravno da smo joj posvetili par minuta da joj se divimo.
Dan završavamo u mestu Betten, u prostranom i udobnom apartmanu kraj magistrale uz samu reku Ronu. Turbo parkiran tik uz magistralu, a pogled iz sobe se pruža na putarsku službu koja na svakih 15 minuta sa bagerom, čistačem i džipom izlazi na intervenciju do nekih 2 sata posle ponoći. Mojoj sreći nikad kraja, oka nisam sklopio.
U sledećem nastavku spuštamo se sa Alpa u Ženevu, otkrivamo šarm Annecyja, pijemo vino u Burgundiji i upadamo u društvo Porsche 993 RS ekipe.
➜ „Turbo Adventure – Ženevsko jezero, Annecy i Burgundija (Dan 5–6)“
Fotografije 3. dan:
Fotografije 4. dan:
